Сентандреја – Саборна црква

Епископ Василије Димитријевић Сентандреја - Саборна црква

Саборна или Успенска црква, у народу позната и као Београдска, названа тако према досељеницима из Београда и околине након Велике сеобе 1690. године, спада у ред највећих српских православних храмова на тлу Мађарске. Данашњи изглед Саборне цркве потиче из XVIII века, а њена историја сведочи о различитим преображајима српске уметности ове епохе.

На месту садашње грађевине налазе се темељи старијег храма који је зидан од чврстог материјала, од камена и опеке, што га издваја од осталих српских богомоља у Сентандреји с краја XVII и почетка XVIII века. Ова првобитна црква, која је саграђена у време патријарха Арсенија III Чарнојевића, била је једноставне конструкције са тространом апсидом и црквеним бродом без торња, док се дрвена звонара налазила поред храма. Данас се само на основу сачуваних мањих фрагмената малтера може закључити да је храм био зидно осликан, јер је већина живописа уништена приликом рушења старе и изградње нове цркве. Почетком тридесетих година XVIII века долази до већих интервенција, када је стара дрвена звонара замењена зиданим торњем саграђеним уз црквени брод. О изгледу овог торња сведочи и приказ на портрету епископа Василија Димитријевића.

Упоредо са развојем Сентандреје као привредним и културним центром, пред крај прве половине XVIII века, на месту ранијих дрвених богомоља почињу да се граде нови храмови од чврстог материјала и под утицајем савремених барокних тенденција. Тако је и на месту првобитне Саборне цркве, у време епископа Дионисија Новаковића, до 1764. године подигнута данашња црква, док је високи звоник уз западну фасаду саграђен 1777. године. Међу архитектонским решењима нове барокне цркве истичу се дубоке полукружне певнице које са апсидом олтарског простора чине заправо триконхалну основу и тако подсећају на поједине фрушкогорске манастире, али донекле и на стару српску моравску архитектуру.

Услед финансијске подршке ктитора и приложника, убрзо после освећења храма, јужна и северна фасада црквеног брода добиле су раскошне каменоклесарске портале. У горњем делу тих портала, који су рађени у маниру зрелих барокних облика, истичу се и картуше са грбом Будимске епархије. Овде треба споменути и портанске капије као изузетне примере примењене уметности које је исковао сентандрејски мајстор Мартин Гинесер. У порти цркве налазе се и епитафи, често са раскошно обликованим породичним грбовима истакнутих сентандрејских породица.

Сентандреја - Саборна црква
Сентандреја - Саборна црква
Сентандреја - Саборна црква

У унутрашњости цркве доминира монументални иконостас, дело пештанског дуборезбара Антонија Михића и новосадског сликара Василија Остојића. Иконостас, који је рађен између 1777. и 1781. године, допире све до сводне конструкције цркве и спада у ред најразвијенијих српских барокних иконостаса. Особеност овог иконостаса је и балдахин који се налази у олтарском простору и на којем су насликане представе страдања Исуса Христа. Иконописац Василије Остојић био је један од најзначајнијих и најплоднијих српских барокних сликара. Његово сликарство се формирало на симбиози источних, позновизантијских и западних барокних стилских решења. Међутим, на иконостасу у Сентандреји, који је био његово последње дело, он се у духу познобарокног еклектицизма приближава и одређеним рокајним стилским решењима.

У наосу Саборне цркве у Сентандреји налазе се обележена гробна места архијереја Будимске епархије, епископа Василија Димитријевића, Дионисија Новаковића, Арсенија Стојковића, Јеремије Мађаревића и епископа Георгија Зубковића.

Српски црквени музеј Сентандреја
СРПСКИ ЦРКВЕНИ МУЗЕЈ У СЕНТАНДРЕЈИ

Адреса: 2000 Сентандреја, Главни трг 6.
Тел. и Факс: +36 26 952 474
E-mail: muzeuminfo@serb.t-online.hu
Web: www.semu.hu

Радно време:
од 1. маја – до 30. септембра:
од 10:00 – до 18:00 сати
од 1. октобра – до 30. априла:
 од 10:00 – до 16:00 сати
(Нерадни дан: понедељак)
од 1. јануара – до 28. фебруара:
 од 10:00 – до 16:00 сати
(Нерадни дани: понедељак, уторак, среда, четвртак)

Српска Православна Епархија будимска | mapa ustanova