Благовештенска црква
Благовештенска црква се налази у самом центру Сентандреје, одмах поред Српског црквеног музеја. Већ својим специфичним положајем се издваја од осталих српских храмова с обзиром да не поседује уобичајену црквену порту, већ се у њу улази директно са трга или с јужне стране непосредно из улице.
Првобитну Благовештенску цркву су подигли непосредно после Велике сеобе Срба 1690. године монаси из манастира Крушедола који су овамо донели и мошти светитеља из владарске породице Бранковић. У то време Благовештенска црква била је сагређена од дрвета и служила је као манастирска надгробна црква све до краја XVII века када су се монаси са моштима светих Бранковића вратили у манастир Крушедол.
Први већи иконостас у тој цркви насликали су анонимни српски зографи 1721. године. Поједини делови тог иконостаса су сачувани и данас, и на основу записа на иконама знамо да су ктитори били Ћира Марковић, Никола Ћирић, Јосиф Јорговић, Јован Весковић и Петар Шерић, угледни грађани Сентандреје који су имали своје трговачке радње на главном тргу на којем се налази и сама црква.
Данашња Благовештенска црква саграђена је на месту првобитне брвнаре између 1752. и 1754. године. Претпоставља се да је план за изградњу цркве радио познати пештански архитекта Андраш Мајерхофер. На западној страни цркве истиче се раскошно обликовани портал чији се каменоклесарски украси приближавају декоративној разуђености и лакоћи рококоа. Унутрашњи простор цркве подељен је на четири травеја, од којих је један хорски, а један се односи на олтарски простор са апсидом. На сводовима цркве се истичу и осликане картуше које су рађене у другој половини XVIII века. У цркви се налази и гробно место истакнуте сентандрејске породице Ћирић, а при јужном улазу се налази надгробна плоча Грка Димитроса Тологиана, трговца из Ваца. На основу тог епитафа код улаза, а који је исписан на грчком језику, учврстио се и народни популарни назив „Грчка црква“.
Иконостас Благовештенске цркве између 1802. и 1804. године сликао је Михаило Живковић који је био родом из Будима, а сликарство је студирао на Ликовној академији у Бечу. Један од његових професора је био и Јохан Хенри Фигер истакнути представник класицистичког стилског израза. После повратка из Беча, када је добио посао да наслика иконостас Благовештенске цркве, Живковић је уложио посебне напоре да стилске елементе познобарокног и класицистичког израза адаптира или прилагоди потребама православне цркве, што је највише дошло до изражаја на престоним иконама. Тако на пример, за разлику од динамичних и разиграних покрета апостола у горњем делу иконостаса, Исус Христос и Богородица у првој зони насликани су нешто статичније и сталоженије. Иконографска структура иконостаса такође је конструисана у склада са основним учењима православне цркве, па су у сокловима насликане сцене Богородица живоносни источник и Сусрет Христа и Самарјанке, одређујући на тај начин и основну вертикалну окосницу иконостаса.
У цркви су изложени и поједини делови некадашњег иконостаса из српске цркве у Балашађармату које је 1815. године такође насликао Михаило Живковић.
