Експонат године
2023.
Распеће Христово са празничним сценама из Новог Завета
Дело будимског сликара Михаила Живковића – 1803.
Михаило Живковић (1776-1824) студирао је на Ликовној академији у Бечу. У његовом сликарству подједнако долазе до изражаја стилски елементи и позног барока али и класицизма. Имао је сликарску радионицу у Будиму, а бавио се и сликањем портрета. Његово главно дело је иконостас Благовештенске цркве у Сентандреји из 1802. и 1803. године. Композицију са представом Распећа Исуса Христа насликао је за време боравка у Сентандреји за приватног наручиоца. У централном делу у раскошно обликованом оквиру видимо као „слику у слици“ Христово распеће са ликом Марије Магдалене. Бочно се налазе самосталне композиције: Рођење и Крштење Христово, као и Васкрсење и Вазнесење Христово. Дело Михаила Живковића поклоњено је основном фонду Српског црквеног музеја из заоставштине породице Хужвик-Стефановић.
2022.
Богородица са Христом – Богородица Тројеручица, дело зографа Митрофана, око 1764. године
Зограф Митрофан је био светогорски монах и као путујући иконописац стигао је у Мађарску око 1764. године вероватно на позив игумана манастира у Српском Ковину. Судећи по малом формату, икона је рађена за потребе приватне побожности, а претпостављамо да је наручилац изричито тражио од сликара да наслика чудотворну икону манастира Хиландара, Богородицу Тројеручицу. Међутим, изгледа да Митрофан у Мађарској није поседовао одговарајући графички предложак да би насликао иконографски исправно Богородицу Тројеручицу, па је насликао уобичајену представу Богородице Одигитрије, али са атрибутима и сигнатуром Хиландарске Богородице Тројеручице. Његово дело указује на живе светогорске везе Српске православне епархије Будимске и на развијено поштовање Богородице Тројеручице међу православним Србима у Мађарској. Уметност зографа Митрофана била је одлучујућа у развоју традиционалног позновизантијског сликарског манира на балканском подручју током XVIII века.
