О српским црквама у Мађарској
Сентандреја – Саборна црква
Саборна или Успенска црква, у народу позната и као Београдска, названа тако према досељеницима из Београда и околине након Велике сеобе 1690. године, спада у ред највећих српских православних храмова на тлу Мађарске. Данашњи изглед Саборне цркве потиче из XVIII века, а њена историја сведочи о различитим преображајима српске уметности ове епохе.
Благовештенска црква
Благовештенска црква се налази у самом центру Сентандреје, одмах поред Српског црквеног музеја. Већ својим специфичним положајем се издваја од осталих српских храмова с обзиром да не поседује уобичајену црквену порту, већ се у њу улази директно са трга или с јужне стране непосредно из улице.
Манастир Српски Ковин
Манастирска црква у Српском Ковину је најстарији сачувани српски споменик у Мађарској. Налази се на Чепелској ади, око 40 километара јужно од Будимпеште. Оснивање града који се испрва звао Горњи Ковин, а потом Српски Ковин (мађ. Ráckeve), везује се за повељу краља Владислава I из 1440. године и у свом називу чува успомену на насељавање Срба пореклом из Ковина, са средњег тока Дунава у јужном Банату.
Манастир Грабовац
Манастир Грабовац се налази у жупанији Толни у југозападној Мађарској. Подигли су га 1587. године монаси који су због глади и немаштине избегли из далматинског манастира Драговић. Први игуман је постао Пајсеј који је из Далмације дошао на подручје грабовачког манастира са тројицом монаха још 1585. године и ту затекао рушевине једне старе цркве, на чијим зидовима су се још видели остаци живописа са хришћанским ликовима. Монаси нису били у прилици да обнове ту, по свему судећи већу цркву, па су близу ње подигли једну мању од камена коју су посветили арханђелима Михаилу и Гаврилу.
