Манастир Грабовац

Манастир ГРАБОВАЦ

Манастир Грабовац се налази  у жупанији Толни у југозападној Мађарској. Подигли су га 1587. године монаси који су због глади и немаштине избегли из далматинског манастира Драговић. Први игуман је постао Пајсеј који је из Далмације дошао на подручје грабовачког манастира са тројицом монаха још 1585. године и ту затекао рушевине једне старе цркве, на чијим зидовима су се још видели остаци живописа са хришћанским ликовима. Монаси нису били у прилици да обнове ту, по свему судећи већу цркву, па су близу ње подигли једну мању од камена коју су посветили арханђелима Михаилу и Гаврилу. На челу са игуманом Стефаном 1619. године пристигла је у манастир Грабовац још једна група монаха из манастира Драговић, преневши са собом већи број богослужбених предмета и део манастирске библиотеке. 

За православно српско становништво у Барањи и у ширем Задунављу манастир Грабовац је временом израстао у најзначајније духовно средиште. Из његовог братства, које је средином XVII века бројало чак и 60 монаха, потекли су и архијереји Симеон и Виктор који су били на челу Будимске епархије у турском периоду. Манастир Грабовац одржавао је живе духовне везе са многим српским манастирима на Балкану, а монаси су често одлазили и на хаџилук у свету земљу, о чему сведочи и путовање монаха Симеона средином XVII века, када је из Јерусалима за манастир Грабовац донео и честице моштију Свете Варваре.

У XVII веку манастирски поседи су повећани, крчењем шума засађени су воћњаци и виногради. Међутим, како су његов углед и богатство расли, манастир је повремено постајао мета разбојника. Тако је најпре 1667. године манастир тешко опљачкан и убијено је неколико калуђера са игуманом. Слична несрећа задесила је манастир и 1684. године када су се Турци повлачили од Беча и Будима. Судбина скоро опустелог манастира постала је веома тешка нарочито у време Велике сеобе, када је манастир Грабовац био под снажним притиском нове аустријске власти да се прикључи „печујској унији“, коју је католичка црква прогласила крајем јануара 1690. године. Међутим, доласком патријарха Арсенија Чарнојевића 1695. године у манастир и његовим тромесечним боравком у Грабовцу, успешно је отклоњена опасност од унијаћења. Манастирско братство почело је поновно да се организује, међутим, већ 1703. године за време устанка Ференца Ракоција долази до поновног разарања манастира. Спаљен манастир остао је пуст све до 1711. године, када су се неки монаси вратили у Грабовац.

Манастир ГРАБОВАЦ
Манастир ГРАБОВАЦ
Манастир ГРАБОВАЦ

После тешког периода страдања, у XVIII веку долази до поновног јачања и процвата манастира. Манастирско братство испрва је имало намеру да стару цркву која је грађена од „камена и блата“ обнови, међутим, залагањем будимског епископа Василија Димитријевића, убрзо долази до изградње нове цркве монументалних димензија. Изградња је почела 1736, а приведена је крају 1741. године, док је двоспратни звоник призидан уз западну фасаду тек 1761. године за време архимандрита Софронија Кириловића, будућег епископа будимског. Црква манастира Грабовац је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни, правоугаоним певничким просторима над којим се диже у средишту наоса широко и високо четворострано кубе. За нову цркву иконостас и остали намештај наручен је код осјечког столара и дуборезбара Јохана Лаоброма већ 1738. године. Нису сачувани поуздани подаци о сликару тог иконостаса који је стајао у грабовачкој цркви све до 1787. године, када је црква добила и нови иконостас уз посебно залагање Софронија Кириловића, тада епископа темишварског. Дуборез тог новог иконостаса радио је Арсеније Марковић новосадски мајстор, док је иконе сликао Васа Остојић такође у својој новосадској радионици. У време сликања грабовачког иконостаса Остојић је био већ у дубоким годинама, па је одређене сликарске задатке препуштао својим сарадницима, међу којима је у то време био и његов син Петар Остојић. Нешто пре подизања иконостаса започело је и живописање цркве, такође настојањем и уз контролу епископа Софронија Кириловића. Аутор зидних слика био је новосадски сликар Андреј Шалтист који је посао у Грабовцу завршио 1785. године. Осликавањем зидних површина и подизањем репрезентативног иконостаса, у манастиру Грабовцу је настала, по уметничким квалитетима и по стилским решењима, једна од најразвијенијих и најупечатљивијих целина српског барокног сликарства.

Српски црквени музеј Сентандреја
СРПСКИ ЦРКВЕНИ МУЗЕЈ У СЕНТАНДРЕЈИ

Адреса: 2000 Сентандреја, Главни трг 6.
Тел. и Факс: +36 26 952 474
E-mail: muzeuminfo@serb.t-online.hu
Web: www.semu.hu

Радно време:
од 1. маја – до 30. септембра:
од 10:00 – до 18:00 сати
од 1. октобра – до 30. априла:
 од 10:00 – до 16:00 сати
(Нерадни дан: понедељак)
од 1. јануара – до 28. фебруара:
 од 10:00 – до 16:00 сати
(Нерадни дани: понедељак, уторак, среда, четвртак)

Српска Православна Епархија будимска | mapa ustanova